Online тестирање интелигенције


Менсин тест интелигенције


Мало класике...


Скоро па превише једноставно...


Пре него што почнете са се бавите проценом сопствених могућности, није на одмет да сазнате нешто о појму интелигенције и то из прве руке, од психолога наше школе, Маје Антуновић.



Када кажемо да је неко интелигентан најчешће процењујемо колико је тај неко паметан, способан да нешто уради, успешан у учењу, колико је прилагодљив у различитим ситуацијама , колико брзо мисли... Иако је појам интелигенција присутан у свакодневном животу, једниствена дефиниција овог појма не постоји, јер се различито користи. Неки је дефинишу као способност адаптације на нову средини, други као способност учења, трећи као способност владања сложеним и апстрактним материјалом.


Под појмом интелигенција, заиста се крије пуно различитих значења. Свесни тога, психолози су престали да се баве питањима шта је интелигенција, али су се сконцентрисали на то да нађу најбоље начине да је измере. Слично као и у физици: много пре но што су се физичари договорили да дефинишу појам топлоте, увелико су већ измислили поуздане термометре . Тестови способности су техника којом се мери интелигенција. Јасно је да они не могу мерити само једну способност, тако да се тестови интелигеције састоје од великог броја различитих задатака. Појам интелигенција користимо када говоримо о томе како су развијене нечије способности.


Резултат на тесту интелигенције - количник интелигенције (IQ), је укупан број успешно решених задатака представљен у односу на узраст испитаника. Многи од нас веома су осетљиви на лични IQ, који уствари представља ментални узраст (развијеност способности) у односу на календарски узраст. То значи да исто постигнуће на тесту, за дете од девет година значи веома развијене способности, а у случају једанаестогодишњака, испод просечне. Способности омогућавају човеку да ради, зато је логична потреба у свету рада била да се људске способности мере.


Какви су задаци у тестовима интелигенције? Врло слични оним задацима које сте сигурно имали и сами прилике да из радозналости одрадите: решавањем укрштенице, тражењем разлике у наоко истим фотографијама у телевизијским емисијама, погађањем питања на квизу, решавањем судоку укрштенице, настављањем математ. низова, тражењем најкраћег пута у лавиринту... Вероватно сте некада и на компјутеру одрадили неки тест интелигенције.


Ипак количник интелигенције, рекли смо, не изражава развијеност само једне способности нити чини прост збир свих способности. Пре је то јединствен склоп различитих менталних способности - неко може бити изразито надарен у манипулатвним, практичним спсобностима, али се лоше сналазити са речима. Зато је толико важно освестити своје способности, не само тестирањем, већ и у практичним искуствима, процењивати себе и у односу на то бирати своја хобије и занимања. Поред тога шта нас интересује и шта волимо да радимо, један од пресудних фактора за реалан избор професије јесте и лакоћа са којом нешто радимо. Оно што је такође тачно, интелигентније особе успешније су у учењу и, брже схватају, памте, усвајају. Истина је да је интелигентнијим особама лакше , али ипак само развијене способности нису довољне за успех. Сви смо негде радознали да знамо колико смо паметни (што се у свакодневном животу поистовћава са интелигентан) и зато проверавамо своје способности.


И на послетку, још једно подсећање. На свету не постоје два идентична човека!


По чему смо то сустински различити? Начин на који опажамо, на који смо заинтересовани, на који учимо, организује јединствен склоп наших капацитета: интелигенцију, појединачне способности, таленте, подобности. Управо тај склоп , та синтеза, чини да баш ми будемо та посебна особа на свету.