„Нешто ми говори да ће се о нама, наставницима знати по томе што смо били твоји наставници...“ коментар је професора српског језика након прочитаног писменог задатка наше ученице генерације!


Како се постаје ученик генерације? Која је то чаробна формула?


ucgeneracije


Можда је потребна пуна „витрина“ признања...

АЛЕКСАНДРА ИВАНОВИЋ је дефинитивно има:

• од читалачких значки је направила колекцију крунисану оном посебном, ретко виђеном, Великом титулом поштованог говорника и поштованог писара

• хорским певањем обезбедила је једно прво место на општини, друго место у граду, па чак и Гран при на такмичењу „Априлијада“ 2002/03. године

• у шестом разреду је кући донела диплому за учешће у програму „Свет међународне сарадње“ у организацији Савеза клубова за УН Београда, а нешто касније и диплому за учешће на конкурсу „Миленијумски циљеви развоја“ у организацији Удружења за УН Србије

• на „медаље“ из српског језика претплаћена је од петог разреда – треће место на републичком такмичењу, једно прво и два друга места у граду, те два прва, једно друго и једно треће место на општинским такмичењима

• веровали или не, није крај... Остало је још једно прво место на општини из математике и друго место из француског језика


Да ли је „витрина“ довољна?

Можда није...

Александра није само успешна. Она је добар човек, онај са ставом и здравом памећу, спреман да преузме улогу креативног вође, да пише за школске новине, иницира одласке у позориште, музеје... Они који је познају додају да је духовита, пожртвована, F1 за слабије ђаке!


На седници Наставничког већа, предлог да Александра буде проглашена за ученика генерације 2006/07. године завршен је речима:

„Драге колеге, не знам да ли ћемо у будућности бити поносни на Александру као врсног лингвисту или глумачког барда, доктора наука или академика, али, једно вас уверавам – БИЋЕМО ПОНОСНИ!“


Хммм, изгледа да је формула прилично компликована, али достижна...

Честитајући Александри отварамо изазов за све храбре, упорне, добре и самоуверене Нушићевце! Само напред!!!