"Најважније ми је да будем добар човек, добар друг… То је далеко теже постићи него одличан успех.", рекао је Милош Глишановић, када је говорио за школски часопис Нушић навигатор.


ucgeneracije


Прочитајте интервју у целини...


И поред тога што је вредан и амбициозан ученик, Милош није класичан пример одличног ђака, који учи и испуњава све захтеве школе, већ је спреман да се суочи са сваким изазовом, који се појављује пред њим. Најлепше од свега је то што он то све чини са лакоћом и духовитошћу. Његовом сјајном успеху поред изузетне интелигенције допринео је велик број прочитаних књига, којима стално обогаћује своје знање и свој духовни живот. Омиљен је код својих другова, пре свега зато што је увек спреман да им помогне, било у раду, било у личном животу. Због свих тих одлика Милош је понео назив ђака генерације, јер је он оно најбоље што је ова генерација изнедрила.


Како си се осећао кад си сазнао да си ђак генерације?


Био сам срећан и узбуђен, а моји родитељи су то још јаче доживели. Комшије из улице су долазиле да ми честитају. Сви су знали за то, јер лепе вести брзо се шире. И деца у школи, и моји наставници причали су о томе и било им је драго да сам баш ја изабран за ђака генерације.


Пут до ђака генерације није био лак. Како си све то постигао?


Великим трудом и залагањем. Учествовао сам на многим такмичењима и никада нисам одустајао. Дипломе су се низале, знање се проширивало, интереси повећавали. Нисам заборављао ни своје другове и за њих сам увек налазио време. Они су ме често својим идејама, ставовима охрабривали и помогли да дођем до ове титуле. То су чинили и моји наставници, којима могу само да захвалим на свему ономе што су за мене учинили.


У ходнику наше школе налазе се фотографије ученика ђака генерације из претходних школских година. Да ли си некада пожелео да и твоја фотографије буде са њиховом?


Догађало ми се да погледам те фотографије. Много ученика знам. Можда у подсвести сам то желео, али нисам био оптерећен.


Колико ће титула ђак генерације утицати на твоје школовање и читав живот?


Верујем да ће ме мотивисати да још више радим, да нижем успехе…Најважније ми је да будем добар човек, добар друг…То је далеко теже постићи него одличан успех.


Знамо да си учествовао на многим такмичењима и освајао дипломе. Можеш ли издвојити предмет који си највише заволео током школовања?


У шестом разреду привукао ме је српски језик и то траје до данас.Радо се сетим такмичења и тренутака кад сам сазнао за све оне лепе постигнуте резултате којих је било много. Потом је уследило интересовање за биологију за коју сам се много више потрудио и успео да освојим друго место на Републичком такмичењу.


Желиш ли нешто поручити ученицима Основне школе „Бранислав Нушић“?


Волео бих да буду вредни, истрајни, упорни, да буду добри другари. И ја сам такав био и верујем да се нећу променити. Желимо ти много успеха у средњој школи и верујемо да ћеш оправдати наша очекивања и да своју основну школу нећеш заборавити.


Интервју урадила Наташа Живановић 8-2


Милица Петковић, ученица генерације 2008/09.г...


Дејан Аничић, ученик генерације 2007/08.г...


Александра Ивановић, ученица генерације 2006/07.г...