Програм професионалне оријентације у ОШ“Бранислав Нушић“

у оквиру пројекта

„Професионална оријентација на преласку у средњу школу“



Пројектат “Професионална оријентација на прекласку у срењу школу“ реализује Министарство просвете,науке и технолошког развоја и Министарство омладине и спортауз подршку ГИЗ. Од ове школске године реализује се у свим школама у Београду.


Циљ пројекта је да успостави функционални и одржив школски и ваншколски програм професионалне оријентације за ученике на преласку из основног у средње образовање кроз петофазни ,динамички модел професионалне оријентације,како би се млада особа оснажила да донесе ту важну одлуку на реалан, ваљан начин. У сврху оснаживања пројекта организована је и обука за реализацију пројекта кроз семинар за трочлане чалнове тима за ПО из сваке основне школе.


ШТА ЈЕ ПРОГРАМ ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ


ШТА – Радионице у оквиру „Програма професионалне оријентације“ почињу да се реализују у нашој школи у октобру.


КАДА- радионице су обично у међусмени, од 13.00-14.00 часова.


ГДЕ- за сада у Свечаној сали, а биће и у кабинету за информатику , ликовном ,историјском. Све информације биће благовремено исткануте на огласној табли.


КАКО – Програм се реализује кроз радионице. Садржај радионица је различит за ученике седмог и осмог разреда. Током рада ученици појединачно попуњавају различите упитнике, раде тестове и размишљају о себи-сви ти материјали се чувају и на крају реализације програма представљаће професионални портфолио сваког ученика у коме ће се налазити сви увиди које је о себи током радионица стекао, а важни су у доношењу одлука о наставку школовања. Групни радови на плакатима редовно ће се презентирати на посебном паноу предвиђеном за професионалну оријентацфију као и на сајту школе.


КО – психолог школе са члановима Тима за ПО, одељенске старешине седмог и осмог разреда, наставници инфоматике и грађанског васпитања, као и сви остали из колектива који су заинтересовани


ЗАШТО- да би помогао ученицима да на крају основне школе направе реалан избор о наставку свог школовања ( изаберу образовни профил који највише одговара њиховим интересовањима, способностима и који их води до могућности да раде послове које сада вреднују). Да укаже који су то кораци у процесу доношења одлуке и подуче их техници одлучивања. Да увиде повезаност између неких образовних профила ( знања и вештине које се тамо изучавају) и занимањима у оквиру области рада. Да подстакне личну одговорност за своју професионалну каријеру. Да стекну искуства тимског рада.



ПРОВЕРИТЕ КОЛИКА ЈЕ ШАНСА ДА ЗАНИМАЊЕ ЗА КОЈЕ СТЕ СЕ ОПРЕДЕЛИЛИ БУДЕ АУТОМАТИЗОВАНО У СЛЕДЕЋИХ 20 ГОДИНА


Око 35% данашњих занимања под великим је ризиком од аутоматизације у наредних 20 година, утврђено је у студији коју су спровели истраживачи Универзитета у Оксфорду и фирме Deloitte.


Унесите назив жељеног занимања и утврдите да ли ће роботи преузети ваше занимање!


Шта чини посао подложанијим аутоматизацији?


Неки послови су једноставнији за аутоматизацију од других.

Социјални радници, медицинске сестре, терапеути и психолози су међу занимањима која имају најмање шансе да буду аутоматизована пре свега зато што послови који се односе на помагање и бригу за друге подразумевају емпатију, која је кључни део посла.

Занимања која захтевају од запослених да размишљају и долазе до креативних и оригиналних идеја, на пример уметници, дизајнери и инжењери, имају највеће шансе да не буду аутоматизовани.

Такође, занимања која укључују задатке који захтевају висок степен интелигенције и преговарачких вештина, као што су руководеће позиције, су знатно мање изложени ризику да их машине замене, наводи се у студији.



Насупрот томе, иако поједини послови у сфери продаје и банкарских услуга подразумевају интерактивне задатке, они не захтевају висок степен социјалне интелигенције, што их чини врло згодним за аутоматизацију.

Како напреднији индустријски роботи поседују побољшане сензоре, способност фине координације прстију и покрете руку такве да успешно манипулишу и монтирају различите објекте, они су све више у стању да обављају широки опсег компликованих задатака.

Међутим, рад у неструктурираним окружењима, нпр. послови чишћења куће, још увек су изван ризика од аутоматизације у догледној будућности.

Софистицирани алгоритми чине непотребним бројна занимања у сфери пословне и административне подршке, посебно у домену правних и финансијских услуга.

Машине су већ почеле да преузимају низ послова које обављају стручњаци из области правна, тако што скенирају хиљаде докумената потребних за претрагу у претпретресним истраживањима.