АДОЛЕСЦЕНЦИЈА

...учени назив за све моје проблеме!


За почетак, оно без чега не можемо да говоримо озбиљно: дефиниција аделесценције...


Иако се о адолесценцији пуно пише, истражује и говори, проблем настаје већ приликом покушаја дефинисања. Да ли је то период, фаза у развоју са сопственим задацима и процесима? Да ли је то међустање између важнијих раздобља детињства и одраслог доба? Како описати и разумети адолесценцију да ли се упустити у дефиницију да она није ни детињство али ни зрелост? Како сагледати период који карактерише првенствено промена која се граничи са ХАОСОМ? Како избећи замку постојећих теоретских модела који су ригидни и не објашњавају збркан животни случај?


gde?


Адолесцентни период обухвата целу деценију живота (од 11.-21. године), почиње са постизањем полне зрелости у раздобљу пубертета, док се за горњу границу узима време постизања емоционалне и социјалне зрелости које подразумевају искуство, спремност и способност да се преузме улога одраслог. У овом периоду одигравају се бурне промене како у анатомским, физиолошким, емоционалним и интелектуалним функцијама, тако и на нивоу међуљудских односа. Адолесцент организује своју спољашњу и унутрашњу реалност у складу са реалношћу света одраслих којем све више и више припада. Нове идентификације, низ разноврсних искустава и променљивих оријентација, интензивиран процес учења, у многоме обогаћује његову личност.


Неки од узрока нестабилности у периоду адолесценције...


Анатомски, физиолоши, емоционални, интелектуални и друштвени фактори доприносе да слика коју пружа адолесцент буде најчешће нестабилна.


Нове снажне нагоне примарно усмерене ка сексуалним и агресивним активностима млади адолесцент доживљава потпуно неспреман. Он се још увек понаша као дете, а захтева да га призанју за одраслог, истовремено се плашећи обавеза зрелости услед свог неискуства. Делује често импулсивно и непредвидљиво, чак и самом себи. Проживљава нагле промене расположења које не може да предвиди и које, чини му се, нико око њега не разуме. Његово тело се развија, мењајући пропорције брже него што је он у стању да се на њих привикне. У периоду када му је најчешће болно стало до мишљења других, сопствено тело га чини смешним и незграпним. Пред њега се стално постављају нови социјални захтеви, које он у потпуности не разуме и које није у стању нити да испуни до краја нити да избегне. Маштања и сањарења у периоду адолесценције прогресивно се мењају што се више анатомски, физиолошки, искуствено и друштвено адолесцент приближава пуној сексуалној и друштвеној зрелости.


Полне разлике и њихов утицај на нека искуства у периоду адолесценције...


Дечакова сексуална осећања концентрисана су око његових уочљивих, видљивих спољних гениталија и очигледних промена које се у њима одвијају. Код њега има мало од оне расплинутости која је карактеристика сексуалних осећања девојчица. Уопштено, дечак је оријентисан ка објектима, а релативно мало се бави својим физичким изгледом. Он машта о слави и амбицији и показује непрекидно занимање за симболе моћи. Када уђе у пубертет дечак брже сексуално сазрева од девојчице. Агресивни, авантуристички ставови дечака, наводе их да буду такмичарски оријентисани у својим ставовима и плановима.


rezlike


Девојчица је пред изазовом да прихвати своју новооткривену женственост. У тој авантури најважнији фактор су ставови њене мајке у односу према женствености. Ако мајка прихвата своју улогу жене скоро са сигурношћу се може очективати да ће се и девојчица тако понашати на прагу адолесценције .Ако мајка одбија да прихвати своју женску улогу и завиди мушкарцима, на пример на њиховим мишићима, улози у друштву и сл., највероватније ће и ћерка имати сличне ставове, а самим тим и тешку адолесценцију.


Девојчица гледа на живот знатно субјективније од дечака, пуно сањари, веома је преокупирана изгледом свог тела. За њу је веома важно да је сматрају привлачном.


Адолесцентна побуна


Раније или касније, код оба пола промене које пубертет доноси условљавају побуну адолесцената. Он мрзи своју зависност, плаши се да ће га она победити у његовим настојањима да се еманципује. Он не може да поднесе да се према њему опходе као према детету, јер осећа да је порастао. Једна од последица овог страха је да ће можда отуђити своје родитеље, да ће се психолошки изоловати од њих, у време када му је, у ствари, помоћ неопходна. Он најчешће ту помоћ агресивно одбија и кад му је најпотребнија у чему је и највећи апсурд овог развојног доба.


Као што је генерацијама познато, адолесцентни период је тежак период и за родитеље и за адолесцента. То је најчешће период узајамног неразумевања и фрустрација. Родитељи често осећају да се дете које су несебично волели, и које још увек воле, понаша равнодушно, хладно, иронично и непријатељски. Родитељске вредности се исмевају. Најчешће је адолесцент тај који започиње промену у односу родитељ - дете, мада је обично збуњен исто толико колико и родитељи.


Иако дете више није дете, у неким погледима је детињастије него што је икад било. Као зависан члан породице, он захтева заштиту и повластице, истовремено се супротстављајући надзору.


Млади адолесцент, независно од својих мотивација, свесно се труди да побегне од својих родитеља, које доживљава као да га одбацују. Атмосфера у кући може постати веома набијена емоционалном тензијом.


Родитељима се често адолесцентна побуна чини бесмисленим изразом дететове незахвалности. Адолесценту који не разуме своје несвесне мотиве, баш као и његови родитељи, властито понашање делује оправдано, мада повремено жали због њега. Он га обично оправдава спољашњим околностима, паралелним понашањем других адолесцената и свесном потребом за већом самосталношћу и зрелошћу.


Много година након одвајања, пошто је адолесцент успоставио нове односе ван куће, могуће је да дође до поптуног измирења са родитељима и да му више није забрањено да их воли. Међутим, у тренутку емоционалног раздвајања, бол и туга су присутне на обе стране.


Родитељима се адолесцентна побуна чини као бездушно напуштање, издаја њиховог поверења и љубави. Адолесценту овај период изгледа као серија безнадежних неспоразума ураво са особама које је без резерве волео и којима је веровао.